Broj prijava skočio je za 90 odsto otkad su ljudi zbog ekonomske krize počeli da gube poslove, kažu na Univerzitetu.
Studenti uglavnom dolaze iz Evrope, ali ima i onih koji su došli iz Australije, Kine… Svi oni u laboratorijama visoke tehnologije pokušavaju da proniknu u tajne ledene poslastice poznatije kao 'đelato', i osmisle sopstveni, neobični ukus.
"Nakon što nauče da prave 'obične' sladolede kao što su čokolada i vanila, naši đaci eksperimentišu sa raznim ukusima", rekao je direktor Univerziteta Đelato Patrik Hopkins.
On je objasnio da je razlika između italijanskog 'đelata' i sladoleda u različitoj količini masti i temperaturi serviranja. Italijanska poslastica ima manje mlečne masti, i služi se na višoj temperaturi.
Među najzanimljivijim studentskim kombinacijama su kruška sa parmezanom i sladoled od limuna i bosiljka, rekao je on.
Školski program Univerziteta obuhvata šestostepeni kurs, od početničkog do vrhunskog, gde studenti uče da je pravljenje sladoleda i nauka i umetnost.
"Tajna je u balansiranju odnosa između mlečne masti i šećera, kao i kontrolisanju veličine ledenih kristala u sladoledu. Ako uspete da kristali budu veličine mikrona, dobićete izuzetno glatku i prijatnu teksturu sladoleda", rekao je Hopkins.
Jedan od studenata je i Seb Kol (30) iz Londona, koji je došao na Univerzitet kako bi naučio tajnu za biznis koji će pokrenuti po povratku kući.
"Već pet godina razmišljao sam o mogućem poslovnom poduhvatu. Otvoriću radnju sa italijanskim 'đelatom' u Londonu, pošto je zdraviji i ima manje masti od sladoleda koji imamo kod kuće. Takođe, verovatno ću napraviti i sladoled sa tradicionalnim britanskim ukusom, kao što je ukus piva", rekao je on.
(Izvor: Mondo)
